{"id":18,"date":"2015-11-08T22:05:22","date_gmt":"2015-11-08T22:05:22","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/WP_muzicka\/?page_id=18"},"modified":"2022-10-13T20:32:56","modified_gmt":"2022-10-13T20:32:56","slug":"about-school","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/about-school\/","title":{"rendered":"\u0160kola"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a><\/p>\n

Muzi\u010dka \u0161kola u Subotici je osnovana godine 1868<\/strong>. Ona je u po\u010detku imala samo tri odseka: odsek za pevanje, odsek za violinu i odsek za violon\u010delo; i svaki odsek je imao svog nastavnika. \u0160kolovanje je trajalo \u010detiri godine od kojih su prve dve \u010dinile ni\u017ei a druge dve vi\u0161i te\u010daj. U \u0161kolu su se primala deca sa navr\u0161enih devet godina koja su znala da \u010ditaju i da pi\u0161u \u2013 i koja su imala dobar sluh. Vo\u0111enje \u0161kole bilo je povereno direktoru gimnazije po\u0161to se nastava u po\u010detku izvodila u prostorijama te ustanove. (Muzi\u010dka \u0161kola dugo jo\u0161 ne\u0107e imati svoju ku\u0107u.) Prvi nastavnici \u2013 Vjenceslav Sou\u0161ek, Geza Alaga i Leonhard Barbaro \u2013 bili su \u010dlanovi orkestra u crkvi svete Terezije.<\/p>\n

Godine 1874. otvorio se i odsek za duva\u010dke instrumente i na \u010delo ustanove bio je postavljen horovo\u0111a \u2013 regens chori \u2013 crkve svete Terezije, i u \u0161kolu su do\u0161li novi nastavnici: guda\u010dki odsek je preuzeo Karolj Bodrogi, duva\u010dki odsek je vodio Mihalj \u0160arvari, a sa peva\u010dima je radio novi direktor: Ferenc Kunert, tj. ve\u0107 od naredne godine Vjenceslav Sou\u0161ek. Prve podatke o broju u\u010denika imamo iz godine 1875, kada se upisao 71 u\u010denik.<\/p>\n

Prvi profesor sa diplomom Muzi\u010dke akademije u Budimpe\u0161ti bio je Ferenc Gal<\/strong>, koji je od 1. oktobra 1882. pa sve do smrti rukovodio \u0160kolom. Gal je bio odli\u010dan klavirista a i kao kompozitor je bio cenjen i poznat ne samo u Ma\u0111arskoj ve\u0107 i izvan njenih granica. (Uticaj njegove veze sa srpskim muzi\u010darima i sa muzikom drugih slovenskih naroda mo\u017ee se primetiti u vi\u0161e njegovih kompozicija.)<\/p>\n

Galu je tek 189o. godine po\u0161lo za rukom da izdejstvuje otvaranje odseka za klavir za koji se pokazivalo veliko interesovanje u Subotici. Vo\u0111enje tog odseka je preuzeo on sam, a najtalentovanije u\u010denike je vodio u Budimpe\u0161tu i oni su tamo polagali svoje ispite. Po\u0161to muzi\u010dka \u0161kola jo\u0161 uvek nije imala svoju zgradu, koncerti u\u010denika \u2013 a i stranih umetnika koji bi gostovali u gradu \u2013 odr\u017eavali su se naj\u010de\u0161\u0107e u fiskulturnoj sali (stare) gimnazije ili u velikoj sali hotela \u201ePe\u0161ta\u201d. (Godi\u0161nji ispiti su bili javni pa su se odigravali pred publikom, uz prisustvo rukovodstva grada.)<\/p>\n

Gal je \u017eiveo svega 46 godina. Na njegovo mesto je 1. marta 19o7. godine do\u0161ao Ernest Lanji<\/strong>. On je u to vreme ve\u0107 raspolagao sa velikim iskustvom i kao izvo\u0111a\u010d \u2013 svirao je nekoliko instrumenata \u2013 i kao pedagog, a i kao organizator. Muziku je u\u010dio u Be\u010du, Parizu i Budimpe\u0161ti, a radio je u mnogim gradovima Evrope. Od njegovih kompozicija naj\u010de\u0161\u0107e su se izvodile one koje je napisao za razne vokalne sastave. Lanji je pored klavirskog, guda\u010dkog , duva\u010dkog i peva\u010dkog odseka otvorio jo\u0161 jedan odsek: teoretski; a trajanje ni\u017ee \u0161kole je pove\u0107ao na tri, a srednje \u0161kole na \u010detiri godine. Plan i program nastave je uskladio sa planom i programom Muzi\u010dke akademije u Budimpe\u0161ti, a kolektiv \u0161kole je poja\u010dao sa akademski obrazovanim muzi\u010darima. Lanji je u \u0161koli osnovao muzi\u010dku biblioteku, nabavio nove instrumente i izborio je da muzi\u010dka \u0161kola ima svoju stalnu zgradu \u2013 onu, u kojoj se ona i dan danas nalazi, u \u0160trosmajerovoj ulici. Uprkos ratu broj upisanih je stalno rastao. Naro\u010dito je veliko bilo interesovanje za klavir: 1917. godine samo na tom odseku se upisalo 273 u\u010denika. A broj stalno zaposlenih profesora bio je pet \u2013 uklju\u010duju\u0107i i direktora. Pored rada u \u0161koli Lanji je – kao regens chori – vodio i hor i orkestar u crkvi svete Terezije pa je i tamo izvr\u0161io neke promene tako da je popunjavanjem crkvenog \u2013 sada ve\u0107 gradskog \u2013 orkestra mogao da organizuje prvi simfonijski koncert u gradu i time je udario temelje Suboti\u010dkoj filharmoniji godine 1908. Lanji je i kao horovo\u0111a bio veoma uspe\u0161an. Suboti\u010dki hor je pod njegovim vo\u0111stvom postao jedan od najboljih horova u Ma\u0111arskoj. Ernest Lanji je zna\u010dajna li\u010dnost ma\u0111arske kulture s po\u010detka 20. veka, koji je u velikoj meri doprineo unapre\u0111ivanju muzi\u010dkog \u017eivota u gradu gde su sa Suboti\u010dkom filharmonijom kao solisti svirali umetnici svetskog glasa kao \u0161to su: Bela Bartok, Pablo Kazals i mnogi drugi.<\/p>\n

Po zavr\u0161ektu svetskog rata Subotica je bila pripojena SHS Kraljevini, a na \u010delo muzi\u010dke \u0161kole bio je postavljen jedan ro\u0111eni Suboti\u010danin \u2013 raniji direktori to nisu bili: Cvetko Manojlovi\u0107, <\/strong>isti taj Manojlovi\u0107 koji je zajedno sa Bini\u010dkim i Mokranjcem u Beogradu osnovao prvu srpsku muzi\u010dku \u0161kolu 1899. godine i time postao prvi zna\u010dajniji nastavnik klavira u Srbiji. On je svoje muzi\u010dke studije zapo\u010deo u Subotici a zavr\u0161io u Lajpcigu. Cvetko Manojlovi\u0107 je polo\u017eaj direktora od Lanjija preuzeo 1. oktobra 1919. Nastava u \u0161koli je uglavnom tekla po planu i programu iz doba prethodnog direktora \u2013 sa tom razlikom \u0161to je ni\u017ea \u0161kola sad trajala \u010detiri godine, a srednja \u010dak \u0161est – samo \u0161to su se primili novi nastavnici jer je broj upisanih i dalje rastao. \u0160kolske 1922\/23. godine stanje je bilo slede\u0107e: klavir \u2013 312 u\u010denika, violina \u2013 93 u\u010denika, viola \u2013 1 u\u010denik, solo pevanje \u2013 26 u\u010denika, nauka o harmoniji (kasniji teoretski odsek): 9 u\u010denika, \u0161to je ukupno 238 devojaka i 160 de\u010daka. U godinama velike ekonomske krize taj broj je znatno opao tako da se ve\u0107 razmi\u0161ljalo i o zatvaranju muzi\u010dke \u0161kole, do \u010dega ipak nije do\u0161lo.<\/p>\n

U periodu izme\u0111u dva svetska rata u suboti\u010dkoj muzi\u010dkoj \u0161koli su zapo\u010deli svoje muzi\u010dke studije mnoga poznata imena u posleratnoj Jugoslavaiji: Aleksandar Segedi, Ivan Pinkava, Ljudevit Pap, Milan Dimitrijevi\u0107 \u2013 violina, Ladislav Palfi, Karlo Krombholc, Kora Pataki \u2013 klavir, Du\u0161an Miladinovi\u0107 \u2013 dirigent, i drugi. Po odlasku Manojlovi\u0107a u penziju polo\u017eaj direktora je preuzeo Jo\u017eef Herman<\/strong>, profesor violine, koji je tu bio radio ve\u0107 nekih dvadesetak godina.<\/p>\n

Za vreme drugog svetskog rata u suboti\u010dkoj muzi\u010dkoj \u0161koli su se zaposlili profesori dovedeni iz Ma\u0111arske a na \u010delo ustanove bio je postavljen I\u0161tvan Semler<\/strong>, koji je diplomirao na muzi\u010dkoj akademiji u Budimpe\u0161ti na odseku violine. Nastava se izvodila prema planu i programu koji su se primenjivali na celoj teritoriji Ma\u0111arske. Najzna\u010dajnija novina je bila uvo\u0111enje tzv. muzi\u010dkog zabavi\u0161ta.<\/p>\n

Rat se u Subotici prakti\u010dno zavr\u0161io u oktobru 1944. godine, tako da je muzi\u010dka \u0161kola posle kra\u0107eg prekida ve\u0107 u januaru idu\u0107e godine mogla da nastavi sa radom.<\/p>\n

Prvi posleratni direktor \u0161kole bio je \u017deljko Straka <\/strong>koji je ovaj polo\u017eaj 1947.godine prepustio Kori Milko<\/strong> (ro\u0111. Pataki) u ono vreme ve\u0107 renomiranoj klaviristkinji. Ona je \u0161kolom upravljala, sa malim prekidom, do 1966.<\/p>\n

Suboticu je u prvim posleratnim godinama karakterisao veoma bogat muzi\u010dki \u017eivot, a u centru zbivanja nalazila se muzi\u010dka \u0161kola koja je bila organizator svih koncerata u gradu. Suboti\u010dka filharmonija je organizaciono tako\u0111e pripadala muzi\u010dkoj \u0161koli. A u \u0161koli pored instrumenata mogao se u\u010diti i balet, a u operskom studiu i gluma. Na sve\u010danoj priredbi koja je bila odr\u017eana povodom 80-ogodi\u0161njice postojanja muzi\u010dke \u0161kole \u2013 31. marta 1948. godine \u2013 u\u010denici \u0161kole su izveli dobar deo opere \u201eNikola \u0160ubi\u0107 Zrinski\u201c od Ivana Zajca.<\/p>\n

Suboti\u010dka muzi\u010dka \u0161kola je me\u0111u prvima uvela tzv. neklasi\u010dne \u2013 ali veoma popularne – instrumente kao \u0161to su tambura i harmonika. Danas se u ovoj \u0161koli mogu u\u010diti i instrumenti koji se koriste prilikom izvo\u0111enja d\u017eeza (saksofon, bubnjevi i sl.).<\/p>\n

Ovo je jedina muzi\u010dka \u0161kola u zemlji gde se nastava izvodi i na srpskom i na ma\u0111arskom jeziku.<\/p>\n

Posle Kore Milko \u0161kolom su upravljali: Josip Pei\u0107<\/strong> (1968-1975), Geza \u0160andor<\/strong> ( 1975-1979), I\u0161tvan Bala\u017e Piri<\/strong> (1979-2002), Katarina Skenderovi\u0107<\/strong> (2002-2004), I\u0161tvan Antal<\/strong> (2004-2012), Edita Barlai<\/strong> (2012-2017). Od 2017. godine tu funkciju obavlja Dragana Nikoli\u0107<\/strong>.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Muzi\u010dka \u0161kola u Subotici je osnovana godine 1868. Ona je u po\u010detku imala samo tri odseka: odsek za pevanje, odsek za violinu i odsek za violon\u010delo; i svaki odsek je imao svog nastavnika. \u0160kolovanje je trajalo \u010detiri godine od kojih su prve dve \u010dinile ni\u017ei a druge dve vi\u0161i te\u010daj.\u2026<\/p>\n

Nastavite sa \u010ditanjem<\/i><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":1,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-18","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/18","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/18\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4934,"href":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/18\/revisions\/4934"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/muzickasu.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}